Momci iz Seattle-a i njihov vođa Robin Pecknold su napokon, posle tri godine, objavili drugi album pod nazivom Helplessness Blues, naslednika mnogo hvaljenog i slušanog debi albuma Fleet Foxes.
Grupa je i tada bila nešto posebno kombinujući harmonije The Beach Boys-a, akustičnu muziku Crosby Stills & Nash, kao i uticaje autora kao što su Bob Dylan i Neil Young. Prvi album je stvorio auru poštovanja oko grupe, a i veoma dobro se prodavao u Velikoj Britaniji.
Drugi album Helplessness Blues predstavlja napredak za grupu, pošto ona koristi izuzetno egzotični instrumentarijum - citru, marxophone, klarinet, irsku violinu, Moog, tamburu, timpane, vibrafon i još mnogo, mnogo toga.
Početna pesma "Montezuma" je puna grandioznosti a istovremeno grabi svojim tekstom (“Sad sam stariji od moga oca i majke kada su dobili svoju kćerku/Šta to govori o meni”). Osobama koje imaju svoje potomke možda to neće izazvati toliki emotivni efekat, ali kada on u pesmi dalje kaže, “O, kakav sam čovek bio!”, neke stvari dovode i do knedle u grlu.
"Bedouin Dress" nastavlja sa predivnom violinom i uticajem The Beach Boys.
Posle "Sim Sala Bim" dolazi jedna od najboljih kompozicija na albumu "Battery Kinzie" gde se oseća eho Paul Simon-a ali i Bob Dylan-a.
Već se vidi da je ovo jedan folk rock album i grupi bi se moglo zameriti da se “meša u posao” grupama kao što je npr. Midlake. No, veoma kvalitetne melodije, začuđenost životom i njegovim eventualnim krajem, slaganje harmonija kao Crosby Stills and Nash (u pesmi "The Plains /Bitter Dancer") odvodi grupu u nešto samo njoj jedinstveno.
Naslovna "Helplessness Blues" je otvorena stranica Robin Pecknold-ovog života. Muzika toliko povuče slušaoca da on ne obrati pažnju na tekst. Sama pesma menja više puta ritam i instrumentalizaciju pa reči idu u drugi plan, što je greška koja se ispravlja ponovljenim slušanjem.
Posle “srednjevekovne” instrumentalne "The Cascades" dolazi "Lorelei" sa "So I guess I got old/I was all news to you then". Intimna pesma o odnosu među ljubavnicima i šta vreme čini ljudima, kako ih učini udaljenima.
"The Shrine/The Argument" ponavlja temu prekida emotivne veze ali sa opet neočekivanim instrumentarijumom, tokom koje se pojavljuje i otkačeni alt saksofon koji “razmrdava” kompoziciju.
"Blue Spotted Tail" je punokrvni Simon & Garfunkel u kojem se Robin Pecknold pita “Why is life made only for to end?”
Album završava sa pesmom "Grown Ocean", koja predstavlja završnu ekstravananzu Fleet Foxes sa masivnim orkestarskim aranžmanom, pokrivajući i prošlost i sadašnjost i zagledanost u budućnost.
Predivan album, vredan ocene 9.
